Da još uvek postoje pošteni ljudi, potvrđuje priča o Ivanu Atanasovu (65), penzionisanom profesoru muzike iz vojvođanskog sela Žablja. Ovaj principijelni čovek pronašao je na putu novčanik sa 2000 KM i sve je uredno predao u najbližu policijsku stanicu. Vlasnik, nažalost, nije izrazio zahvalnost, niti je ponudio neku simboličnu nagradu. Ivan je na svetlost dana izvukao znatan novčani iznos, koji je pronašao u gustoj vegetaciji.
– Vraćao sam se kolima sa rođendana mog kuma. Dok sam prelazio preko malog mosta, pošto sam vozio sporije, uočio sam neki novčanik u grmlju pored kanala. Zaustavio sam se, prišao i primetio da je novčanik bio otvoren i pun novca, sve novčanice su bile od po dvije hiljade dinara. Osim velikog iznosa novca, tu su bile i kartice, lična karta, zdravstvena knjižica – bukvalno sve što osoba obično nosi – seća se Atanasov.
On dodaje da se ni u jednom trenutku nije zapitao da li treba da obavesti policiju o pronađenom novčaniku.
– Bojao sam se samo da me ne optuže da sam nešto uzeo. Zbog toga sam u policijsku stanicu poveo i moju komšinicu Radu, koja je bila blizu i videla sve od trenutka kada sam zaustavio auto – priseća se Atanasov.
Policija je u stanici izbrojala novac u prisustvu Ivana, kontaktirala vlasnika i konstatovala da je danas veoma retko da neko vrati pun novčanik.
– U stanici su policajci otvorili novčanik i izbrojali 56 novčanica od dvije hiljade dinara, tri novčanice od hiljadu dinara, ne znam koliko tačno novčanica od 500 i 200 dinara i 10 eura. Ukupno je to iznosilo oko 120.000 dinara ili hiljadu eura. Komandir mi je rekao da je danas izuzetno retko da neko vrati novčanik pun novca, pogotovo kada su u pitanju ovako veliki iznosi. Obično se pronađu prazni novčanici koji su odbačeni i tako se vrate vlasnicima – objašnjava Atanasov.
Novčanik je ubrzo vraćen vlasniku, koji se Ivanu nije ni zahvalio. Ipak, ovaj ljubazni čovek nijemari za to i tvrdi da bi ponovo postupio na isti način.
– Pozvali su me iz policijske stanice da mi kažu da je novčanik vraćen vlasniku. Bio sam srećan zbog toga, iako se vlasnik nije javio da mi se zahvali. Ako se javi, lepo od njega, ako ne, nije važno. Uvek bih postupao na ovaj način jer nikada ne znaš koliko je taj novac nekome potreban. Možda je čitavu zimu štedeo da sakupi za seme ili đubrivo i sada da neko to uzme. Jednom su mi u Niškoj banji ukrali torbu i znam koliko je to nezgodno. A i ja sam već dovoljno bogat, imam dva sina, dva unuka i unuku i ništa mi više nije potrebno – bio je otvoren Atanasov tada, izveštava “Objektiv“. (haber.ba)