Mile Kitić rođen je u Ceranima, u Bosni i Hercegovini, gde i danas rado ode. Kuća u kojoj je folker odrastao je srušena, ali je na njenom mestu sazidao novu, u kojoj živi njegova snajka Bojana.

Meštani kažu da pevač često dolazi, veseo je, kulturan i svi ga vole. Marta Savić rođena je u Vrnjaku, u blizini rodnog mesta svog muža, pa ne čudi što i ona povremeno dolazi s njim u rodni kraj. Njihovu ćerku Elenu Miletova familija i ne viđa, ali je njegova naslednica iz prvog braka Sanja kao mlađa dolazila. Ekipa Kurira posetila je ovo mesto, gde smo porazgovarali s Miletovim bratom Nemanjom Kitićem. On je, kako nam je ispričao, pomogao svom mlađem bratu kad su im roditelji bili u Americi tako što je uzeo starateljstvo nad njim i odškolovao ga.

– Imao je 13 godina kad su nam roditelji otišli u Ameriku. Ja sam tada živeo u Sarajevu, gde sam radio. Došao sam po njega i poveo ga kod sebe. On je tamo išao u Tehničku saobraćajnu školu. Bio je nestašan, kao i svi ostali dečaci. Bilo je tu prepirki, hoće da ide u školu, neće. Želeo sam da nastavi da se obrazuje, hteo sam da posle srednje škole ide na fakultet u Ljubljanu. Međutim, on je otišao na to muzičko obrazovanje. Učio je sa Jocom Petkovićem, počeo je s kafanama, posle je išao u vojsku i kad se vratio, nastavio je s muzikom. Kada je imao dvadesetak godina, otišao je na čuveni festival Ilidža – započeo je Nemanja razgovor, pa nastavio:

– Ima jedna anegdota. Dolazim ja kući jedno veče, a moja supruga plače. Kaže, Mile ostavio pismo, otišao je od nas. Nije prihvatio što sam ja rekao da muzika ne može da bude zanimanje, da mora na fakultet, pa je pobegao. Imao je jedan hotel, ali Mile nije imao ličnu kartu i zbog toga nije mogao da uzme sobu. Otišao sam kod svog drugara u SUP i kažem mu o čemu se radi i tako se vratio Mile – priča folkerov stariji brat i dodaje:

– Kasnije, on se oženio, dobio ćerkicu Sanju i otišao je kod roditelja u Ameriku. Bilo je njemu fino tamo, ali se vratio, ipak nije to naše područje. Možeš tamo pevati i zaraditi pare, ali nije to to. Bio je tamo jedno vreme sa suprugom Bosom i ćerkom. Vratio se i pridružio se Južnom vetru, koji je tada već bio ozbiljna muzička kuća. Posle je otišao u Beograd – prisetio se Nemanja. On kaže da je Mile krio od njega da puši:

– Idem ja pored benzinske pumpe, i vidim ga da puši. Nije imao gde i gurne cigaru u rukav. Gledam ja progoreće rukav, tu je benzinska pumpa. Svašta je moglo da se desi. A jednog dana ulazim ja u kupatilo, vidim ima dima, kad on zamotao cigare i sakrio u vodokotlić – kroz smeh je ispričao Kitić, koji ističe da je Mile dosta pomogao svom rodnom kraju.

– Dođe on da nas obiđe, ili kada peva u blizini odem ja njega da vidim. Mile je strašno emotivan, on mnogo voli ovo područije. Uz pomoć opštine. napravio je ovde deo asfalta, gleda i meni i bratu da pomogne kada god treba. Što se toga tiče, on je dosta odgovoran – ponosno je završio razgovor Miletov brat.

– Mile je ovde iz Cerana, u dobrim smo odnosima. Kada dođe ovde sa svima je super odnosima, mi smo ćak dalji rođaci preko njegove majke. On je normalan čovek, kao i svi mi. Nekada dođe sa društvom, nekada sam, Elenu nisam video u poslednje vreme. Martu sam upoznao, kada dođu na vikend najnormalnije se ponašaju, zapale neki roštilj kod Miletovog brata Pere i druže se. Nekada se čuje i muzika, zapevaju… – rekao je Srđan, pa dodao:

– Nisam se ja družio sa njim u mladosti. Mi nismo ista generacija, ja sam dosta mlađi, i onda se nismo družili ranije. Mi smo svi ponosni na Mileta Kitića, on je naš idol ovde, obeležio je naše mesto sa svojim hitovima. Čovek je kralj, svako treba da ima takvog jednog čoveka. Slušamo njegove pesme ovde na veseljima. Mi smo navikli da on dođe, ponekad odem da se pozdravimo, ne trčimo svi kada stigne… – rekao je folkerov rođak i komšija Srđan.

Snajka Bojana

– Mile je brat mog pokojnog supruga. Ovde je bila kuća u kojoj je rođen. Kada je on otišao, ta kuća je srušena, i ovo sve je kasnije napravljeno. Imam pored njega još dva devera. On je zauzet, ali dođe kada god ima vremena. Vidi se da ga vuče rodno mesto. Ima on ovde prijatelje sa kojima se vidi. Nije Elena nikako dolazila ovde, Sanja, njegova druga ćerka, dok je bila mlađa je dolazila. Elenu nikako nisam videla, otišla je kada je bila beba. Pričao mi je Mile da i Elena peva, ponosna sam na njih. On je bio dobro dete, baš dobro dete. Kada sam ja došla u ovu kuću, Mile je išao u osnovnu školu. Bio je jako fino i pametno dete. Voleo je da uči i svira gitaru, svirao je i frulu. Nismo mogli ni zamisliti da će biti ovakva zvezda. Stariji brat Nemanja mu je dosta pomogao.

kurir.rs/ Ana Denda/ Foto: Nemanja Nikolić