Baka Ljubica, slepa i nepokretna, poslednje dane svog života provela je u Centru za pružanje lokalnih usluga socijalne zaštite, iako je za života izrodila šestoro dece. Umrla je u sredu po podne, a za ženom koja je često plakala u tišini ove ustanove, tuguju čak i zaposleni. Jedan od sinova je ipak preuzeo telo majke, kako bi je sahranili u rodnom kraju.
U novembru prošle godine, osamdesetosmogodišnju ženu iz planiskog sela Prvonek, koja je medicinski zbrinuta i čije je lečenje završeno, niko nije želeo nedeljama da prihvati iz bolnice, pa su zaposleni iz ove medicinske ustanove, nakon bezbroj pokušaja da kontaktiraju sa srodnicima, zamolili stručne socijalne službe za pomoć. Tada je žena u veoma lošem stanju primljena u ovu ustanovu, na privremeni smeštaj, dok se za nju tražio staratelj.
Žena je bila blage naravi. Svi smo brinuli o njoj. Pružili smo joj i medicinsku pomoć, krov nad glavom i ljubav, ali pretpostavljam da je žena patila. Uprkos narušenom zdravlju i godinama, znala je šta se dešava – kaže direktorka ove ustanove Ivana Tasić.
Prema njenim rečima, za osam meseci koliko je starica boravila u Centru, nekoliko puta ju je neko od dece posetio.
*Ivana Tasić
Ova priča nije retkost. Često stari ljudi iz siromašnih krajeva Pčinjskog okruga završe pod okriljem ustanova socijalne zaštite, jer njihovi srodnici ne mogu da brinu o njima. Svaka priča ima svoju težinu, ali priča o baka Ljubici, koja je u teškim uslovima podigla šestoro dece i na kraju umrla sama, nikoga nije ostavila ravnodušnim.
