Ronilac imao nevjerojatan susret s ogromnom

Italijanski podvodni videografer Bartolomeo Bove snimao je i plivao sa najvećom, najtežom i najjačom zmijom na svijetu - legendarnom ogromnom zelenom anakondom. Srećom, anakonda u tom trenutku očigledno nije bila previše gladna. Bartolomeo Bove očigledno ima strast prema vodenim stvorenjima. Ne samo da je profesionalni ronilac sa ajkulama, već putuje daleko da bi snimao ajkule u njihovom prirodnom staništu i delio iskustvo na svom YouTube kanalu kako bi svet mogao da uživa u tome. U julu prošle godine, Bove je otputovao u Brazil. U rekama i močvarama južnoameričkih kišnih šuma i močvara, gde gusto lišće i plitka voda pružaju savršenu kamuflažu, nalazi se prirodno stanište anakonde. Nimalo idealni uslovi za Bovea da pliva i snima. Srećom, pronašao je savršeno mesto - reku Formoso u Brazilu - jedino mesto sa čistom vodom gde ljudi mogu plivati sa ogromnom anakondom. Putovanje se isplatilo, jer su Bove i Juca Ygarape, njegov ronilački partner, pronašli ženku dugog oko 700 cm i tešku oko 90 kg. Prema Boveovim opisima, masivna boa se kretala graciozno i u isto vrijeme bila zaigrana i nimalo zainteresovana za njih. Međutim, bila je zainteresovana za kameru, koju je pregledala pre nego što je nastavila dalje u reku. Bove je rekao o iskustvu: "Anakonda pliva mirno i spokojno, potpuno ravnodušna prema našem prisustvu. Ponekad se približi, radoznala zbog moje kamere, i liže objektiv." "Ponašanje anakonde razotkriva mit da je agresivno i nasilno stvorenje koje može ugroziti živote ljudi", dodao je. Anakonda očigledno nije bila posebno gladna u trenutku susreta, verovatno zato što preferira loviti noću. Zelena anakonda raste do tako impozantne veličine, delom zahvaljujući svojoj ishrani koja često uključuje divlje životinje poput ptica, kornjača, divljih svinja, kapibara i aligatora, a povremeno čak i jaguara. Kao sve boe, anakonde nisu otrovne. Međutim, imaju koristan par oštrih, zakrivljenih očnjaka kojima zadržavaju svoj plen dok omotavaju svoje tijelo oko njega kako bi započeli proces stezanja. Bill Heyborne, herpetolog i profesor biologije na Southern Utah University, rekao je: "Postoje neka raširena pogrešna shvatanja o tome kako ovo stezanje funkcioniše. Jedno od njih je da se pri tome drobe ili lome kosti plena. Drugo je da zmije guše žrtvu i toliko stišću pluća plena da više ne mogu da rade." Čak su i naučnici u to vjerovali, sve dok u nedavno objavljenom članku u Live Science nije objašnjeno šta se događa sa plenom tokom stezanja. "Ispostavilo se da pritisak preopterećuje cirkulatorni sistem", objasnio je Heyborne. "Krv ne može stići do mozga i životinja umire za nekoliko sekundi zbog ishemije [slabe prokrvljenosti]." Davljenje je također čest uzrok smrti, jer se stezanje obično odvija u vodi. https://www.youtube.com/user/bove221/videos

Ronilac imao nevjerojatan susret s ogromnom anakondom u Brazilu

Ocijenite ovaj članak

Komentari

Od čitanja do nečeg finog.

Domaći žele od dunja–kristalno čist žele (najbolji recept za zimnicu)

Posne toblerone kocke: bakin trik za desert koji se topi u ustima

Za onaj
slatki dio dana.